Деспре Цампина

Ампласт ИНТР УН адеварат амфитеатру природно, Муниципиул Цампина есте ситуат ЈП Валеа Праховеи си Есте инцоњурат де ТРЕИ раури (Цампинита, Дофтана, Прахова), брига АУ моделат тераса, Цампина.

кликните аици пентру
Галерија Фото

Асезаре географица
Цампина Есте ситуата ин јудетул Прахова, Ла О алтитудине од 426 метара, Ла 30 км дистанта од Плоиести си 90 километара од Брашов. Цоордонателе географице сунт 25:44 Е си 45:08 Н.

Историе
Цампина фост ментионата документарни ин анул 1503, ИАР 1593 апаре цонсемната око пунцт од вама пе Друмул спре Трансилванији. Ин 1663 Девине Тарг, ИАР 1864 Есте ридицата ла рангул де орас. 1890, Ла Цампина себи ридица Прима сцхела петролиера динара Таре, ИАР 1895 Се цонструиесте рафинариа "Фабрица Ноуа", ЈП атунци ЦЕА мај кобила динара Европа. У 1994 Орасул Цампина фост децларат муниципиу. Лоцалитатеа, Цу Статут де Тарг ин 1663, СЕ дезволта трептат, бенефициинд 1791 од Прима аменајаре друмулуи ПЕ Валеа Праховеи, даторита трупелор аустриеце.

Персоналитати
Инцепанд цу 1836, цанд поетул Цезар Боллиац, газдуит Де боиерул прогресист И Цампинеану, десцрие фрумусетиле лоцурилор ацестеа, принципима Цампина Иси пре перинда пасии ненумарате персоналитати цултурале: Димитрије Болинтинеану, Јон Хелиаде Радулесцу Богдан Петрицеицу Хасдеу, Џорџ Цосбуц Н. Григореску, Ц-лима Истрати, Еугена Јебелеану, гео Богза итд, сцриитори нега Си-ау Легат виата си опере од ацесте мелеагури.

Олакшање
Цампина се афла ин зона субцарпатица. Овај маргинит од Целе ТРЕИ раури нега Ау моделат тераса Цампинеи, данду-И Форма триунгхиулара: Ла Норд раул Цампинита, Ла ест раул Дофтана, ИАР ла прслук раул Прахова.
Ла прслук, паралелно цу раул Прахова себи афла лант од деалури динтре нега себи евидентиаза Питигаиа (634 м), си варфул Поиении (672 м). Алте форматиуни проеминенте дин зона: деалул Цорнулуи, Цу варфул Воила (675 м).

Цлима
Статистициле Арата око муниципиул Цампина Есте Орасул Цу Целе маи мулте зиле инсорите.
Цлиматул Цампинеи су не карактер де адапост, Атат фата де цирцулатиа вестица, мачка си фата де патрундереа цриватулуи динара Норд-Ест. Бат вантури цу карактер од фоехн. Температура за чување података мултиануала Есте + 9,5 ° Ц. Макима позитива верии фост од + 37,1 ° Ц инрегистрата ин Луна иулие анулуи 2000, ИАР валоареа минимума од - 21 ° Ц, у Луна Иануарие анулуи 2002.

Цаи од Аццес

Цу аутотурисмул пе ДН1 (Е15):
- Букурешт-Цампина 92 км
- Брашов-Цампина 90 км
- Цу тренул ПЕ магистрала феровиара Букурешт - Брашов, Ла статиа Цампина.

У апропиере Де сата себи афиа Цомуна Банести, дупа нега сосеауа цобоара ин лунца Ларга Дофтанеи ИАР де пе махуна, у станга, СЕ заресте цонфлуента Цу Раул Прахова.

Обиецтиве туристице

Бисерица "де ла Хан", нумита Си "Бисерица де ла Брази", цонструита 1883 од Сфантул Цолниц де Церницу, Цу храмул "Адормиреа Маиции Домнулуи". Овај ЦЕА мај Вецхе цладире динара Цампина.

Цапела "Хернеа", цонструита ин стил бароц ин меморије пиониерулуи петролулуи цампинеан, Думитру Хернеа.

Цастелул Јулији Хасдеу, цреатиа Луи Богдана Петрицеицу Хасдеу, цонструит ин меморије фиицеи продају, Иулиа Хасдеу (нумит Си "Цастелул Магулуи де ла Цампина"), нега, алатури Де цавоул Иулиеи Хасдеу динара Цимитирул Беллу динара Београд, репрезинта уна динтре цонструцтииле Уницат реализате апроапе ЕКСЦЛУСИВ ЈП База информатиилор си планурилор трансмисе де цатре Иулиа (ДИН "Лумеа од динцоло") у цадрул сединтелор од спиритизма организате од татал сау. Аици сцрис БП Хасдеу луцрареа од есотерисм Сич Цогито ("Аса гандесц!") Си Тот аици реализат примеле екпериенте од психофотографие.

Музеул Николае Григореску, аменајат ин фоста лоцуинта пицторулуи Николае Григореску